Out of longing great wonders have been willed

                                                                                                                                         Nick Cave

Svako od nas ima nekog koga nema.

Dušan Kovacevic

O njemu se zna sve. Zna se da dolazi, mada neredovno i sve rjeđe, ali da se nikad ne pojavljuje.Pritom, zna se da ne postoji, a to je siguran znak da negdje bivstvuje. Da, on ne postoji, niti je ikad postojao, a tek ponekad ga nema. Njega je uzaludno očekivati. On se čeka i to je jasan pokazatelj toga da je on tu. «Kad ga nema, onda ga nema kao da se zaista nikad, nikad više neće pojaviti, a kad je tu, onda je prisutan tako kao da je to najprirodnija stvar na svijetu i kao da će dovijeka i bez promijene ostati tu. [ for mb , love you]

Ovo je samo ukradeno; uz preporuku- pročitajte Jelenu- ženu koje nema i veliku zahvalu jednoj divnoj A., vjerojatno i dalje dišemo ispod istih oblaka

Ona je nevidljiva, nju oci, kao ni Boga, nikad nisu ugledale, ali se kroz njen pogled mogu posmatrati devicanski predeli i plodonosni svetovi sto se pred njom prostiru poput crvenog tepiha.

Sa Jelenom se nikad ne razgovara, ni ona sama nikad nista ne govori, ali uvek nesto saopstava.

Od nje se zivi, kao od hrane i od pica, mada jedino sto prezivljava su glad i zedj za Jelenom.

Jelena se lako prepoznaje, iako se to nikad ne desava. U svakom slucaju, ona je «istinska zena savrsenog bica i lika». Ako neko pomisli za neku od stvarnih zena koje se setaju gradom da je Jelena, vara se. Bas zato sto je ta zena stvarna i sto se seta gradom, ona nije Jelena, i bas zato sto nije Jelena ona, ne samo da nije stvarna, nego je i mrtva, i to sto se jos seta gradom pravo je cudo i pobacaj stvarnosti.

Jelenu ne treba traziti u tami i vlazi, ali nije na odmet za decembarskih dana rasparati senku nekog samca i provertiti da li je u nju utkana. Treba se strpiti. («Treba se ograniciti, to je glavni uslov sveg uzivanja», rekao bi Kjerkegor.) Doci ce leto, sa njim i sunce i ono ce potraziti Jelenu, a ona ce u zlatnim vlatima svoje kose doneti sunce onome ko nju trazi, kao sto se poklanja jabuka kad se ide u posetu.

Ako se desi to da neko ne bude siguran u to ko je i kako se zove,ne treba se zaletati i podsecati ga. Najbolje bi bilo utesiti ga i ohrabriti time da sve sto treba da radi je da saceka pismo od Jelene. Ono sasvim sigurno ne moze biti pogresno adresirano, i kad…tad mora stici. Mora.

Ukoliko neko kaze da priziva Jelenu i da mu neiscrpno iscekivanje nje pricinjava bol i zalost, ne treba mu verovati da je Jelena ta koju ceka. Ocutavsi, bilo bi dobro u sebi ponoviti da se Jelena ne iscekuje, vec prizeljkuje, a da bol i zalost nemaju nikakve veze s njom zato sto ona nema nikakvih dodira s njima. A ono cega se ona nije dotakla, toga uopste ni nema. I posto se tisina slegne, valja oslusnuti nece li negde zatitrati neki slucajan zvuk kojim Jelena potvrdjuje da je tu, u dosluhu.

Ako o nekom dopre glas da zivi opasno, postoji mogucnost da se javi ljubomora. Mozda je i njega Jelena posecivala.

Kada se ugleda Mesec i primeti da je promenio menu, ili se po duzini dana zakljuci da Zemlja po ocekivanom planu optrcava oko Sunca, to je pouzdan znak da je Jelenin pogled i dalje tacan i ravnodusan, ali da nije prestao da nadgleda.

Ukoliko se na trenutak ucini od pojave neke zene da je Jelena, sasvim je sigurno da je to ona. Narocito ako siri ruke u susret i vazduh siti belinom svoje haljine. Tada je neminovno zazaliti sto se dzepovi ne mogu napuniti ocima, ali se mora otici. Ko zeli da utvrdi da je ta zena zaista Jelena, da upre prstom u nju i kaze: «Ti si Jelena», taj zabada ciodu u balon. Jer Jelena se ne moze naci. Ko zeli da je nadje, nece je naci nigde. Za to se ide svugde.

Jelena se ogrce predelima. Njena garderoba je puna tople odece, razovrsnih, bogatih dezena. Tako se ona presvlaci iz nagote u nagotu. Pejzaz je njen akt.

Jelena i onaj ko je prizeljkuje se uvek zele istom zeljom. Jer ona se moze zazeleti samo prizeljkivanjem sebe. Isto tako, onim cime ona njega zeli, n prizeljkuje i sebe i nju.

«Putovati, to je isto sto i roditi se i umreti svakog trenutka», zapisao je Ivo. Za Jelenu to ne vazi. Ona se samo i neprestano radja. Nju radjaju daljine, kao Veneru more. Zbog toga, putovati bez Jelene se ne moze. Nema gde da se ode. Jelena saputnica je Jelena putovanje. Ona je magnet busole. Obavezni pravac kretanja. Jedna strana sveta. Bezimena.